Demokratska Stranka

Iz Užica kao da nisam nikad ni odlazio. I moje ćerke su ovde rođene. U Beogradu se zapravo osećam kao Užičanin na privremenom radu. I tako već bezmalo četrdeset godina gradim univerzitetsku karijeru, prvo kao asistent, a onda i kao profesor na Hemijskom fakultetu. Potpredsednik sam Demokratske stranke od 4. jula prošle godine.  Ponosan sam zbog toga. Moram da kažem da mi to čini i veliku čast.

Imao sam veliku želju da Univertzitet, ne preselim, već nekako da ga ovde, u Užicu „stvorim“. Pre nešto više od deset godina, moj prijatelj i komšija sa Pore, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, LJušo Tanović i ja, sa jakim vetrom u leđa koje nam je davalo tadašnje rukovodstvo grada Užica, na čelu sa našim demokratom Jovanom Markovićem, bili smo na korak od postavljenog cilja. Odluka o osnivanju Užičkog univerziteta integrisanih studija praktično je već bila donesena 2012. godine. Učiteljski fakultet, Fakultet za životnu sredinu i ekologiju, pozorišnu režiju, turizam, i sport, trebalo je da budu osnova jedne prave visokoškolske ustanove, ovde u Užicu, u Zapadnoj Srbiji. Ideja je bila da deca i omladina iz okolnih mesta, Bajina Bašta, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Čajetina, Lučani, Arilje, Ivanjica, Kosjerić, naravno Požega, i njihovih sela, studiraju u svom rodnom kraju, i daju zamajac njegovom razvoju.

Onda su se isprečili oni. Oni što sebe zovu Srpska napredna stranka, iako u istinu, po delima koje čine, niti su srpska, još manje napredna, a po načinu kako su organizovani, i kako se u njoj odlučuje, zapravo nisu ni stranka.

NJihovom voljom Univerzitet nije započeo sa radom. A umesto toga, nikle su kao pečurke posle kiše kockarnice. Gde god u Užicu da kreneš, naleletećeš na te fabrike beznađa, na fabrike zelenaških dugova, na fabrike krivudavog hoda ili zamagljenog belog pogleda mladog čoveka u nebeske daljine. Umesto na fakultet, umesto obrazovanja, učenja, umesto knjige, ova vlast je užičku omladinu odvukla u tminu užičkih kockarnica. Oni hrabriji zauvek napuštaju grad put Beograda, Novog Sada, a onda u neku drugu normalnu zemlju. Svratiće u Užice u toku  raspusta da na Trgu popiju kafu ili čašu piva. Možda ni to.

To je Užicu donelo ovih poslednjih deset godina. A slično, gotovo isto, je i u drugim gradovima naše Srbije. To je rezltat politike laži, iskrivljene stvarnosti, negativne selekcije, uništenih institucija sistema, to je donelo ovih deset godina u kojima vlast nije radila za opšte građansko, narodno i društveno dobro, već samo za sebe i svoje, potpuno nesvesna da na taj način zapravo radi i protiv sebe i svojih.

Danas smo tu da vam kažemo da smo spremni da period beznađa prekinemo. Danas u Užicu su oni koji su ostvareni u svojim radnim karijerama, ljudi koji nisu ušli u politiku zarad sebe i svojih, već oni koji su spremni da se stave na uslugu građana i države Srbije. Okupili smo se u savezu Ujedinjeni za pobedu Srbije. Mi smo se ujedinili da bi Srbija pobedila.

Dragi moji Užičani, izađite 3. aprila na izbore i zaokružite broj pet. Sa odgovornošću vam tvrdim da nećete pogrešiti. Da tako vratimo dostojanstvo Srbiji i njenim građanima, da vratimo slobodu, da povratimo jedan normalan višestranački politički sistem, u kome će  najbolji odlučivati. A u takvom ambijentu biće potpuno normalno da se iznedri i Univerzitet, koji mi Užičani, siguran sam, apsolutno zaslužujemo.   

Živeli moji Užičani! Za Užice, za Srbiju, za opstanak naš i za naših potomaka.

Do pobede!

Broj pet!